Koga briga što ja mislim?

Tijelo ostaje Zemlji da mu dijelove neka duša nanovo presloži, bez tragova prošlosti ..

A misli ..?

.. Plove li u zraku (njenoj atmosferi); vežu li ih gnomi u istoj rahloj zemlji u kojoj se rastvara tijelo; ili ih tvrdoglavo tlači njena (Zemljina) dubina (iz nekog razloga); ili ih oplakuje more jer ne lete; ili ipak vatri, zvijezdama polete ..??

Civilizacija u kojoj živim, glavnom strujom, a to je 99,99%+ ljudskih duša, živi samo kroz osobni egzistencijalno-psiho-emocionalni aspekt života, uglavnom samo njega “hvata”, u slobodi individualnosti, u modernom tehnološkom blagostanju ..Ljudske duše, time, sreću traže skučene u osobnom, vezane za sebe, svoju djecu, svoje bližnje .. Jako je uska, tanana i krhka ta(kva) percepcija.

Istina (i svijest koja ju susreće) je, ipak, “voda duboka”, i ne nalazi se na površini (koži, krljušti..) tog krhkog osobnog ljudskog psiho-emocionalnog bića nego .. (evo, samo kao slika) kao kada INRI jednom zgodom pokuca na vrata bića i .. ako ne vidi, ne prepoznaje, ne haje ..

.. Nije ga briga ..suštinski i iskreno, nije ga briga nizašto drugo osim “svoga sebstva”.

.. I zašto bi ga, k tome, bilo briga što ja mislim?